Soba od stakla

 Soba od stakla

 I možda nas jutra propude,
 iza staklenih perli našeg sna...
 I možda nas
 - prepoznaju u staklu ogledala
 u kome pored tebe
 više neću biti ista ja... 
 I možda nas dotaknu
 te reči gordosti
 koje su bile jače od nas... 

 I možda... 
 iskreno se 
u stvarnom svetu
 - i bez reči pogledom dotaknemo 
- ti i ja...

 I možda ta,
 soba od stakla rasparčane... 
- oživi deliće polomljenih
 - nas.














https://sites.google.com/site/chadjimsinisa/https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnxjaGFkamltc2luaXNhfGd4OjI1MTUzNTAyMjczOTcwMTE